Otudjen jezik

Стара и лепа реч за захвалност <Благодарим>, нестала је изван нашег речника, као и реч <Стољеће> што означава један век тј. сто лета, присутно у свим старим српским књигама. 

Наиме, непосредна последица језичке реформе Вука Караџића јесте та да су из српског књижевног језика избачени многи славенизми и русизми, а убачени турцизми. Стога рупа која је остала након избацивања старих славенизама и русизама била је толика да су је поствуковци морали надоместити многим интернационализмима. 

Тако је стара српска реч тисућу, замењена грецизмом хиљаду: (Душанов Законик, 1349/54: "16. О монашком животу: И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.";Јелена Лазаревић-Балшић, Опорука 1442: "А што се тисућа дукат у комуну, мољу и заклињем господина ми и сина војеводу"; П. П. Његош - Лажни цар Шћепан Мали, 1851: "Клањају се мнаду сунцу дв'је тисуће витезовах, целивају матер земљу да им покој тихи даде." Чета звана тисућник од 1000 Срба у време цара Душана. 

Спомиње се и српска реч здела (Јелена Лазаревић-Балшић, Опорука 1442: "А сребрни суди који су у комуну, зделе и пехари...).

Реч зрцало ("Законоправило", св. Саве према прěпису из 1262. године: "... аште сих книг не свјаст добрјприникнув же в глубину богодахнувених сих книг, јакоже в зрцаља).

Такође реч тко (Краљ Стефан Дечански: Тко ли прѣслуша писаниѥ кралевьства ми; Стефан Лазаревић: затози пишемо вашему племенству и инѣмь всѣмь тко би овьзи нашь листь видѣль; Повеља Ђурађа I Балшића којом потврђује повластице о трговини цара Душана: и ако тко буде царь господинь Срблемь и властеломь и земли српскои...)

Глазба је српска, словенска реч од корена глас коришћена у свим српским предратним новинама почетком 20. стољећа, док је музика интернационализам. 

Повест је српска реч, а историја грецизам. Мрква је српска реч, шаргарепа хунгаризам, одвијач је српска реч, а шрафцигер германизам. Строј је српска реч, машина је англицизам. Ћебе, кајмак, кафа су турцизми. 

Све наше речи које почињу на Ф слово су стране речи, јер су Срби глас Ф преузели из грчког језика (фриждер, фиока, фуруна, форма, флоскула, фантазија).